Овај пројекат финансира Европска унија
Овај пројекат финансира Европска унија

Издвајамо

07.09.2023.

Стратегија о спречавању злоупотребе дрога у Србији: постигнућа и изазови

Представљање истраживања: Алтернативни извештај о спровођењу Стратегије о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014 - 2021. године

Ауторка: Тамара Вуков Станчић

Место реализације истраживањa: Београд

Злоупотреба дроге је све већи проблем савременог друштва.  Неке процене кажу да у свету више од 275 милиона људи користи дроге. Конзумирање психоактивних супстанци је како здравствена претња, тако и значајан социо-економски терет широм света.

Сходно томе, Република Србија је усвојила Стратегију о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014-2021. године (у даљем тексту: Стратегија), што представља основни документ у овој области. Усвојена су и два Акциона плана за њено спровођење. Стратегија дефинише пет области деловања: смањење потражње, смањење понуде, координацију, међународну сарадњу и истраживање, праћење и процену. Ми ћемо у наставку текста покушати да резимирамо реализацију Стратегије, према поменутим областима деловања. Спровођење Стратегије и припадајућих акционих планова вредновали су експерти које је обезбедила Европска агенција за дроге и ови извештаји су веома важни за оцену реализације Стратегије.  

Циљ истраживачког пројекта Алтернативни извештај о спровођењу Стратегије о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014 - 2021. године био је да, како му и назив каже, понуди алтернативни поглед на спровођење националне стратегије за борбу против дрога, као и да, поред тога што процењује реализацију Стратегије кроз доступне податке, укључи и процене цивилног сектора. Наиме, званичан извештај о спровођењу Стратегије у значајној мери садржи процену државних органа, па је од изузетне важности узети у обзир и оцену невладиног сектора, као основу за израду нове стратегије за борбу против дрога.

Методологија и затвореност институција

Методологија коришћена за израду алтернативног извештаја о спровођењу Стратегије подразумевала је деск истраживање, односно обраду доступних извештаја, стратегија, смeрница, уредби и других релевантних докумената и података. Затим, улазне интервјуе са представницима удружења који су активни у овој области, као и представницима релевантних институција. Поред улазних интервјуа, ради бољег разумевања специфичних сегмената Стратегије, рађени су и тематски интервјуи. Интервјуи су рађени уживо, онлајн и попуњавањем упитника.

Када говоримо о методологији, морамо да истакнемо један проблем са којим се већина истраживача суочава, те ни ово истраживање није било изузетак:  истраживање и процену доста је отежао недостатак и недоступност информација, односно података, који или нису јавно доступни или их уопште нема. Поред тога, представници институција нису показали интересовање за учешће у истраживању, одговарање на питања или дељење података.

Проблеми праксе и сарадње институција

Стратегија је делимично реализована. Само трећина постављених циљева у Стратегији је спроведена у потпуности, али и овај податак морамо узети са резервом из два разлога. Прво, поједини циљеви подразумевали су оснивање одређених тела или доношење прописа. Такви циљеви су већински реализовани, али је функционисање тих тела или поштовање прописа у пракси у појединим сегментима проблематично. Друго, евидентне су потешкоће у протоку и размени података међу институцијама, што укључује и податке о реализованим активностима.

Иако је незахвално правити било какво рангирање циљева, морамо рећи да многи кључни циљеви у борби против дрога, које ћемо навести у наставку, нису реализовани или су реализовани само делимично. Координација и сарадња институција на овом пољу није довољно усаглашена. Проблем се најбоље огледа у податку да Акциони план за период 2018-2021. године није усвојен због „административно-техничких проблема“, што даље значи да нису опредељена средства за реализацију мера.

Сарадња међу надлежним институцијама јесте боља него што је била, али ипак није на задовољавајућем нивоу. Ово посебно долази до изражаја у области превенције у којој практично ни за један циљ не можемо рећи да је у потпуности остварен. У превенцији не постоји одржив модел сарадње који подразумева кородинирани рад и правовремену и континуирану размену информација. Посебно забрињава изостанак праћења и евалуација реализованих пројеката и програма превенције.

Превенција је углавном универзална и ту је забележен одређени напредак. Селективне превентивне интервенције су ретке, а индиковани превентивни програми се најређе реализују. У активностима превенције недовољна је сарадња државног и цивилног сектора. Институције не укључују невладине организације у активности превенције или је то на изузетно ниском новоу.

Када говоримо о лечењу особа у проблему са дрогом и лечењу других маргинализованих група, можемо рећи да постоји напредак. Мере за смањење морталитета и инфективних крвно преносивих болести дају резултате и у овом сегменту су резултати задовољавајући. Тестирања су лако доступна, уведени су нови лекови, одговор на туберколозу је добар.

За сада није урађено довољно како би се подигао квалитет лечења затвореника, обезбедиле заменске терапије и друго. Разлог за ово је недовољно људских и финансијских ресурса. Нема напретка у развијању интегрисаних модела рехабилитације и социјалне подршке у циљу побољшања социјалне реинтеграције и опоравка након лечења. Изостаје системска подршка када је реинтеграција у питању. Није остварен напредак у смањењу потражње дрога међу маргинализованим групама. Додатно, програми смањења штете у Србији врло су ограничени и углавном подразумевају саветовање и тестирање, док су програми поделе игала и шприцева ретки и спроводи их мали број удружења. Недостаје одрживо решење за финансирање ових програма.

Делимична испуњеност циљева

У области смањења понуде дрога урађено је доста и многи циљеви су остварени. Унапређена је комуникација и сарадња међу органима, али ту постоји још доста простора за напредак. Успостављен је посебан механизам сарадње између Дирекције полиције и Управе царина, као и лабораторије за категоризацију дрога. Побољшан је систем контроле легалног руковања дрогама и прекурсорима и законодавни оквир и пракса складиштења прекурсора. Са друге стране, нису повећани људски ресурси у области контроле прекурсора. Унапређена је сарадња са релевантним међународним организацијама и агенцијама, док су институције у Србији активне по овом питању. Међутим, често се језичка баријера појављује као проблем. Када је организовани криминал у питању, недовољно је развијен интегрисан приступ у сузбијању трговине дрогом, процене су да није урађено довољно како би се осетили позитивни ефекти у овом домену.

Постављени циљеви у подручју координације (међу органима) готово су у потпуности остварени. Основана је Канцеларија за борбу против дрога, и она је успоставила добру сарадњу са организацијама цивилног друштва, и у све већој мери сарађује са локалним самоуправама.

Међународна политичка и развојна сарадња у области борбе против злоупотребе дрога у периоду реализације Стратегије је унапређена, али нису сви постављени циљеви остварени. Бележи се напредак у нивоу усклађености законодавства Републике Србије са правним тековинама Европске Уније. Обавезе према Европском центру за праћење дрога и зависности од дрога се испуњавају, а представници надлежних институција учествују у раду међународних тела и агенција ЕУ задужених за проблематику дроге. Међутим, регионална и билатерална сарадња са земљама од посебног значаја за Србију у подручју сузбијања кријумчарења дрога и прекурсора није приметно напредовала. Не можемо издвојити позитивне примере када се говори о подстицању укључивања српских стручњака у међународне скупове и пројекте, а свакако не можемо говорити о стратешком и системском приступу по овом питању.

Истраживање, праћење и процена, према Стратегији, подразумевају изградњу капацитета за стандардизовано прикупљање података и информација који треба да послуже као основ за развој законодавства и стратешких или акционих планова. Неодовљно су подржана истраживања, најчешће због недостатка финансија.  Успостављен је систем за упозорење на нове психоактивне супстанце, али његова реализација није задовољавајућа. Јавност није на адекватан и разумљив начин обавештена, као ни цивилни сектор.

Посебно забрињава што постављени циљеви у Стратегији, који се односе на унапређење сарадње са цивилним сектором нису остварени и можемо приметити да је у овом односу забележено назадовање. Уз ретке изузетке, институције не раде довољно на успостављању партнерског односа са удружењима и свесно их искључују из процеса доношења одлука, планирања, евалуације и др. Очекивано, то се огледа и у недовољним издвајањима за програме и пројекте које реализују удружења.

Делимична испуњеност циљева Стратегије представља велики изазов у припреми нацрта нове Стратегије о спречавању злоупотребе дрога, а резултати евалуације Стратегије морају бити полазна тачка у овом процесу.

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима „Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Тамара Вуков Станчић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.