Ефекти аерозагађења на здравље деце у Крагујевцу

Представљање истраживања: „ДА НАША ДЕЦА ДИШУ ЗДРАВО“

Име и презиме ауторке: Наташа Михаиловић, Удружење „Архус центар“ Крагујевац

Место реализације истраживања: Крагујевац

Град Крагујевац ослоњен је на систем градског грејања из топлане „Енергетика д.о.о.", а као примарни извор енергије за загревање котлова користи се угаљ (76%). "Енергетика" годишње сагори 750.000 тона угља, при чему настане 25.000 тона шљаке и пепела, који, уз појачану имисију СО₂, азотних оксида и PM честица, представљају додатни извор загађења.

Према резултатима публикације „Квалитет ваздуха у Републици Србији 2019. године“ Агенције за заштиту животне средине, ваздух у Крагујевцу последњих пет година је прекомерно загађен, пре свега услед повећане концентрације РМ₁₀ и PM_2,5.

Проблем загађења животне средине узрокован сагоревањем угља у топлани „Енергетика“ препознат је више деценија уназад. Европска банка за обнову и развој (енг. The European Bank for Reconstruction and Development, EBRD) финансираће пројекат „Гасификација матичне локације“, као највећег котловског постројења „Енергетике“. Стручњаци из EBRD, при изради студије оправданости пројекта, посебно су разматрали потребу за смањењем емисије гасова се ефектом стаклене баште, као последицу климатских промена са којима ће се Србија суочити у наредном периоду.

Европски парламент је 2017. године усвојио предлог да се до 2030. године енергетска ефикасност повећа за 35% у Европској Унији (ЕУ). Србија ће на путу ка ЕУ морати да стреми прописаним стандардима. Међутим, до данашњег дана није остварила значајан напредак.

Један од најзагађенијих градова

Институт за јавно здравље (ИЗЈЗ) у Крагујевцу прати квалитет ваздуха на подручју Шумадијског управног округа од 1975. године и то:

1. Систематско праћење имисије основних и специфичних загађујућих материја пореклом из стационарних извора - спроводи се свакодневно, тако што се на пет мерних места одређује концентрација SO₂, чађи и азотових оксида, а на 12 мерних места количина укупних таложних материја, од тога на четири мерна места одређује се присуство тешких метала (олово, кадмијум и цинк).

2. Контролу квалитета ваздуха пореклом од издувних гасова моторних возила - подразумева одређивање концентрације чађи, азотних оксида, олова, формалдехида и бензена, на четири мерна места сваког месеца у трајању од седам дана.

„Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података“ (Службени гласник РС бр. 54/92, 30/99 i 19/2006) дефинисана је просечна годишња вредност за укупне таложне материје, 200 мг/м²/дан у насељеним местима. Према овом правилнику, Град Крагујевац спада у најзагађеније градове у Србији. Мерења ИЗЈЗ Крагујевац показују да у зимским месецима количина укупних таложних материја, чађи и угљен-диоксида прелази прописане граничне вредности имисије.

Утицај аерозагађења на дечје здравље

Период детињства и ране младости карактерише убрзани раст и развој и повећана осетљивост организма на негативан утицај спољних агенаса. Лоше здравље у детињству може имати за последицу лоше здравље у каснијем животу, са последичним здравственим, економским и социјалним реперкусијама на друштво у целини.

Утицај аерозагађења узрокованог коришћењем угља и мазута за производњу топлотне енергије у централној топлани  „Енергетика д.о.о.“ у Крагујевцу на погоршање здравља код деце, један је од највећих изазова јавног здравља на територији Града.

Циљ пројекта био је сагледавање утицаја аерозагађења на погоршање астме и хроничног бронхитиса код деце основношколског узраста кроз анализу учесталости посета педијатрима у Дому здравља Крагујевац, у периоду 01. јул 2021. године до 31. јуна 2022. године, по месецима и амбулантама.

Када је реч о узорку и методи, из Здравственог информационог система Дома здравља Крагујевац издвојена су деца узраста 7-15 година која су имала астму или опструктивни бронхитис (дијагнозе Ј40*, Ј44* и Ј45* по Међународној класификацији болести) и која су у периоду 01. јул 2021. године до 31. јуна 2022. године посетили педијатре у Дому здравље Крагујевац, по месецима и амбулантама. Служба за здравствену заштиту деце организована је у четири амбуланте Центар, Аеродрум, Станово и Бресница. Међутим, услед пандемије једино су Централни школски диспанзер и амбуланта у Станову радиле све време, па је поређење извршено између ове две амбуланте.

ИЗЈЗ Крагујевац уступио нам је податке о квалитету ваздуха и степену аерозагађења (концентрација SO₂, чађи и азотових оксида, количина укупних таложних материја, PM₁₀ и присуство тешких метала, оловa, кадмијумa и цинкa) по месецима и мерним местима за анализирани период.

Резултати, посете Дому здравља и аерозагађење

У Дому здравља Крагујевац у периоду од 1. јул 2021. године до 31. јуна 2022. године прегледано је укупно 2097 деце која имају астму и хронични опструктивни бронхитис и реализовано 2564 посета. Уочава се мања разлика у броју пацијената по месецима. Највећи број пацијената забележен је у децембру, априлу и јуну месецу. Највећи број посета педијатру реализован је у марту (n=310, 12,1%).  

Уочава се мања разлика у броју пацијената по амбулантама и месецима. У Централном школском диспанзеру од укупног броја пацијената највећи број забележен је у новембру (n=146, 10,9%), децембру (n=145, 10,8%) и марту месецу (n=134, 10%). Најмањи број пацијената био је у јулу (n=83, 6,2%) и августу месецу (n=69, 5,1%). У Амбуланти Станово највећи број пацијената био је у марту (n=65, 13,3%), мају (n=47, 9,6%) и јуну месецу (n=46, 9,4%). Најмањи број пацијената забележен је у новембру месецу (n=28, 5,7%).

У анализираном периоду забележене су варијације у концентрацији загађујућих материја у амбијенталном ваздуху. Ниво загађења различит је у различитим месецима и на различитим мерним местима. Концентрације SO₂ и NO₂ готово да нису прелазиле прописане вредности. Међутим, највећи број дана у грејној сезони концентрације чађи прелазиле су прописане вредности. Највеће концентрације чађи измерене су код Медицинске школе и на Малој ваги у зимским месецима. Истовремено и концентрације суспендованих РМ₁₀ честица у зимским месецима прелазиле су дозвољене вредности.

Када је реч о вангрејној сезони, у јулу и августу месецу број посета лекару био је најмањи, а у ваздуху нису забележена значајна одступања вредности загађујућих материја.

У септембру лагано расте број прегледа деце, иако се не региструје значајније загађење ваздуха. Ово би можда могло да се повеже са временом цветања амброзије, које почиње крајем августа и у септембру, стога, иако нема значајног загађења ваздуха, уочава се пораст броја прегледа код педијатра.

У грејној сезони, у октобру и новембру месецу бележи се веће загађење ваздуха, пре свега на Малој ваги и код Медицинске школе и пораст броја прегледа у Централном школском диспанзеру.

У децембру месецу регистровано је повећање ниво чађи на свим мерним местима, нарочито на Малој ваги и код Медицинске школе, као и велики пораст броја посета и прегледа деце у обе амбуланте.

У јануару и фебруару месецу број дана у којима је концентрација чађи преко дозвољене вредности се смањује. Истовремено и број прегледа је смањен.

У марту су, поред повишених вредности чађи, присутне повећане концентрације суспендованих РМ₁₀ честица на оба мерна места, а број посета и прегледа педијатара у Дому здравља се повећава.

Од априла месеца (вангрејна сезона) нису забележене прекомерне концентрације загађујућих материја у амбијенталном ваздуху. Међутим, број посета лекару деце са астмом и хроничним бронхитисом није значајно опао услед интензивног бујања вегетације.

Тумачење: Потреба за троструким приступом

Анализа учесталости посета деце са дијагнозом астме или хроничног бронхитиса педијатру захтева троструки приступ. Први је аерозагађење узроковано присуством повећане концентрације загађујућих материја, пре свега услед сагоревања угља у топлани „Енергетика д.о.о.“ Други је присуство инхалационих алергогена који потичу из природе. Треће је пандемија Covid-19 која је  утицала како на организацију и рад Служби за здравствену заштиту деце, тако и на број посета педијатру. 

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима „Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Наташа Михаиловић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.