Утицај климатских промена на родну димензију безбедности

Представљање истраживања:Унапређење (родне) безбедносне политике – безбедност жена и климатске промене 

Аутор: Филип Стојановић

Место реализације: Београд

Како је Република Србија на прагу израде новог акционог Плана (НАП) за примену Резолуције СБУН 1325 који ће бити усвојен за период од 2023-2025. године, циљ овог истраживања је креирање материјала за унапређење тог Плана, односно интеграција теме климатских промена у будући стратешки документ. Истраживање је усмерено ка унапређивању НАП-а кроз сагледавање реалних безбедносних ризика и претњи, разумевајући глобални и локални контекст и последице које климатске промене остављају по безбедност и благостање жена. Као његов резултат настао је предлог практичне политике. 

Родна динамика и климатске промене

Предмет  истраживања  су климатске промене и њихов утицај на родну димензију безбедности. Климатске промене негативно утичу како на заједнице, тако, и у већој мери, и на појединце. Поред тога што представљају важно политичко и економско питање, оне су, с обзиром на тежину њихових последица, и значајно безбедносно питање.  Повезаност климатских промена и (родне) димензије безбедности предмет је бројних истраживања, која су и највећи покретач за спровођење овог пројекта. Налази показују да ризици повезани са климатским променама у највећој мери зависе од социо-економског статуса, држављанства, пола, старости, расе и инвалидитета.  Другим речима, иако последице климатских промена погађају све, не одражавају се једнако на целокупну популацију. Тако, у случају елементарних непогода и природних катастрофа, жене – које и иначе представљају рањиву и маргинализовану категорију и чији је положај у друштву неравноправан – постају додатно угрожене. На делу је онда двострука маргинализација и даље погоршање њихове безбедности, здравља и благостања.

Родна динамика и односи су саставни део процеса климатских промена и друштвених трансформација које оне покрећу. Процеси које проистичу из климатских промена нису родно неутрални: они додатно продубљују већ постојеће неједнакости између мушкараца и жена. Постоји више истраживања која показују да су жене вишеструко угрожене елементарним непогодама и природним катастрофама подстакнутим климатским променама. Тако се у Студији о родној димензији и природним катастрофама коју су објавили Ерик Нојмајер и Томас Пламер, а у којој су обрађени подаци из 141 државе, наводи да су жене доминантне жртве природних катастрофа, посебно млађе жене у сиромашнијим заједницама, због родне дискриминације којој су изложене.

Безбедност и благостање жена, као и унапређење родне равноправности препознате су самом Резолуцијом СБУН 1325,  најважнијим међународни документом којим се у фокус смешта родна перспектива безбедности. Следствено, национални акциони планови за примену Резолуције представљају документе посвећене родној димензији безбедности. Повезаност климатских промена и (родне) безбедности може се посматрати двојако. С једне стране, деградација животне средине као последица природних катастрофа већих размера, услед оскудност ресурса, може довести до појаве социјалних тензија и сукоба између различитих друштвених група. С друге стране, последице које остављају (оружани) конфликти, попут разорених станишта и нарушених екосистема, додатно могу да поспеше осиромашење станишта.

Усложњавање проблема

Имајући у виду да Резолуција СБ УН 1325 „Жене, мир и безбедност”, представља најзначајнији документ посвећен родној димензији безбедности, односно питањима улоге жена у решавању конфликата и успостављању и очувању мира, постоји велики значај препознавања климатских промена као безбедносног питања у новом НАП-у. Немали број држава је у својим НАП-овима већ то препознао. Наиме, током последњих пет година, утврђено је да је у 25 светских НАП-ова питање климатских промена препознато у различитим контекстима.

Налази истраживања показују да жене најчешће бивају погођене негативним ефектима климатских промена услед зависности од природних ресурса и потребе очувања домаћинства. У руралним и неразвијеним подручјима овај проблем се додатно усложњава. Директним угрожавањем слободе и ускраћивањем основних ресурса, степен развоја и доступности услуга и ресурса за жене је веома смањен. Другим речима, долази до директног угрожавања скоро свих димензија људске безбедности.

Као резултат овог истраживања, предочен је сет препорука које се тичу начина интеграције питања климатских промена у нови НАП.

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима „Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторк Филип Стојановић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.