Предлог практичних политика за безбедност и заштиту деце од насиља у спортским активностима

Ужички центар за права детета је креирао „Предлог практичних политика за безбедност и заштиту деце од насиља у спортским активностима“ у циљу заговарања за остваривање права детета на заштиту од насиља у сектору спорта.

Предлог практичних политика има за циљ да дефинише општи појам, кључне активности, кључне актере и кључне елементе у изградњи система заштите деце од насиља у спортским активностима, а на основама постојећег нормативног уређења спортских активности и нормативног уређења заштите деце од насиља. 

Велики број деце, нарочито у урбаним срединама, укључен је у спортске и рекреативне активности. Оне су веома важне за децу и њихов развој, и то не само развој тела, већ и психички и емотивни развој. У овој средини традиционално важе правила понашања која често нису компатибилна са правилима понашања на која се упућују у образовном систему и другим срединама. Ипак, тенденција је да се приступ деци у спорту мења и да се правила безбедности и заштите деце од насиља и других штетних поступака уводе и унапређују, јер је сазрела свест да исти ризици за децу постоје и у овој средини. Истраживања показују да насиље од стране другог спортисте препознаје и пријављује у истраживању 40% младих спортиста, а од стране тренера њих 63%, што указује на то да је ова тема и њима значајна. 

У овом моменту, у области спорта постоји само законски основ да се изгради систем заштите од насиља, а који основ је садржан у члану 4. Закона о спорту, који забрањује злоупотребу, злостављање, насиље и дискриминацију према деци у спорту. У Стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020-2023. године, спорт има улогу у превенцији насиља кроз мере у којима има едукативну функцију.

У наставку развоја система заштите пресудно је да ревидирани текст Општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања препозна спорт као важну област живота деце и укључи га у постојећи систем. На тај начин, створиће се основ за повезивање спортских организација и других актера у спорту са већ постојећим носиоцима у систему заштите деце од злостављања на уређен начин. Доношењем подзаконског акта о препознавању облика нежељених поступања, а чија израда је предвиђена Законом о спорту, поставиле би се јасне дефиниције недозвољених поступања, а што је важно ако имамо у виду традиционалну слику спорта. Следећи важан корак изградње система била би обука за примену овог акта, која би могла да буде део континуираних едукација спортских стручњака који раде са децом. И најзад, свака спортска организација (а пожељно је и савез) треба да има свој општи акт, своју политику заштите деце од насиља и уговорне механизме за реализацију одговорности лица која раде са децом, а оглуше се о постављена правила. Свака спортска организација треба да има и јасно прописана правила за децу и систем одговорности у односу на њих и родитеље, а који такође треба да буде саставни део политика спортских организација. Спортске организације су кључни актер у погледу комуницирања са децом и родитељима свих правила и очекивања, као и стожер доследне примене постављених правила, па је њихова доследност у заштити деце кроз јасно дефинисане поступке кључ успешности у унапређењу заштите деце од насиља у спорту.

„Предлог практичних политика за безбедност и заштиту деце од насиља у спортским активностима“ који је креирао Ужички центар за права детета можете преузети на следећем линку: ОВДЕ.

Предлог је усвојен у оквиру пројекта „Дијалогом до унапређених политика заштите деце од насиља у спорту“ који се спроводи уз подршку Европске уније у оквиру програма „Дијалог промена“, а којим координира Београдска отворена школа.