Подршка запошљавању и економско оснаживање повратника

Представљање истраживања: Унапређење запошљивости повратника по основу споразума о реадмисији кроз форме социјалног предузетништва

 Име и презиме ауторке: Др Љупка Мандић Келијашевић

Место реализације: Нови Сад

Предмет овог истраживања је могућност економског оснаживања и запошљавања повратника по основу Споразума о реадмисији у граду Новом Саду кроз развијање социјалног предузетништва.

Повратници су, по основу споразума о реадмисији, једна од најосетљивијих социјално искључених категорија. Ради се о лицима која су боравила извесно време у некој од земаља Западне Европе са циљем остваривања права на азил, али која нису остварила право на заштиту и трајан боравак. Повратници из Србије се суочавају са вишеструком друштвеном искљученошћу, а посебне тешкоће имају у обезбеђивању минимума егзистенције и укључивању у тржиште рада. Подстицајни програми најчешће подразумевају укидање социјалне помоћи, те повратници у великој мери нису мотивисани за предузетничке активности. Из тог разлога се разматра идеја о заштићеним формама предузетничке активности, односно о  могућности социјалног предузећа.

Циљ и метод

Циљ овог истраживања је била анализа економских потреба, могућности и капацитета за економско оснаживање, повећање запошљивости и идентификовање механизама „стратегија преживљавања“ и повратника кроз социјално предузетништво. Такође, циљ је био да се истраже и утврде потребе, могућности и капацитети који су основни чиниоци повећања запошљивости социјално угрожених повратника, уз истовремено конструисање идеје социјалног предузећа, са учешћем мотивисаних, охрабрених и едукованих чланова заједнице.

Истраживање је реализовано путем анкете на узорку од 100 испитаника у насељима Велики рит и Адице у Новом Саду, затим две фокус групе са повратницима из насеља Велики рит, као и информисања са представницима институција/ организација које се на територији Новог Сада баве питањима унапређења положаја угрожених. Кроз акционо истраживање осветљава се  како сазнајна, експлоративна и аналитичка димензија проблема, тако и димензија оснаживања и сензибилизација саме циљне групе, те елаборација могућег/их социјалног/их предузећа које би имало одрживост и могућност за повећање запошљивости повратника из подстандардних насеља у Новом Саду.

Резултати, одговори и препоруке

Идентификовано је да повратници исказују потребу и иницијативу за запослењем, да су мотивисани да унапреде егзистенцијалну ситуацију, али да им је потребна подршка.  Такође је уочено да је мотивација за запослењем изразито мања код жена, али да би и у условима малобројних запослених повратница социјално предузеће, уз задржавање социјалне помоћи, било далеко прихватљивија форма од класичне регистрације фирме. Малобројни испитаници који су похађали обуке како би се квалификовали за посао нису довољно охрабрени за покретање сопственог предузећа. Уочено је да постоји више препрека за то: недовољна информисаност, нелојална конкуренција, недовољна умреженост повратника, као и недовољна подршка институција.

Констатовано је да веома мали број испитаника познаје концепт социјалног предузетништва, али да им се идеја ове форме ангажовања чини привлачном. Како би она била примењива, неопходна је подршка како цивилног сектора, тако и државних институција. Испитаници су проценили да би могли бити ангажовани у областима услуга и сакупљања секундарних сировина.

Реализацијом истраживања и анализом резултата су остварени предвиђени циљеви, односно дати су одговори на главна истраживачка питања која се односе на могућности развоја социјалног предузетништва код популације повратника у Новом Саду.

Обухваћене су предвиђене димензије истраживања: квантитативна, квалитативна и акциона. Као што је поменуто, квантитативно истраживање је реализовано путем анкете на узорку од 100 испитаника. Квалитативно истраживање је обухваћено отвореним питањима за испитанике, разговорима са представницима институција/организација и фокус групама.

Реализована је експлоративна страна истраживања која је пружила податке о стању запошљивости повратника, њиховом искуству емиграције и могућностима након повратка. Такође, током истраживања, свих 100 испитаника, као и њихови чланови домаћинстава су информисани о могућностима едуковања и самозапошљавања, као и о начинима функционисања социјалних предузећа.

Реализована је анализа:

-економских потреба популације повратника – констатовано је да повратници не остварују потребни минимум за подмиривање егзистенцијалних потреба и да је комбинација коришћења социјалне помоћи са радом у зони сиве економије основни модел за делимично обезбеђивање потреба домаћинства.

- могућности и капацитета за економско оснаживање и повећање запошљивости  - констатоване су препреке које се огледају у недостатку квалификација, али и активне улоге државе у оснаживању ове популације. Такође је констатовано да запосленост често изостаје код жена, а поготово да жене не поседују квалификације, те да је потребан додатни подстицај у реализацији програма за едукацију жена (кућна нега, геронтодомаћице).

- утврђене су потребе, могућности и капацитети за повећање запошљивости социјално угрожених повратника - као нужне су препознате мере које не ускраћују социјална давања радно активном припадницима вуленарбилних категорија, као и мере подстицаја социјалног предузетништва којима би се социјални предузетници штитили од нелојалне конкуренције.

- констатовано је да познавање социјалног предузетништва не постоји код повратничке популације, али да као идеја и форма рада завређује њихово интересовање, уз адекватну подршку институција, подстицај за излазак на тржиште или осигурање од могућих ризика.

- као могуће области за реализацију путем социјалних предузећа идентификоване су области рада: одржавање/чишћење, помоћ у кући, услуге неге и гајење цвећа.

Важност контекста и друштвених вредности

Имајући у виду исказане идеје и предлоге за иницијативе, разматране су могућности подстицаја ових активности у заједници повратника и идентификоване су могуће интервенције који би допринеле развоју ове врсте рада попут: унапређења стратешких докумената у области друштвеног развоја уз уважавање ширег друштвеног и политичког контекста положаја мањина и проблема повратника; унапређење прописа који не би искључивали коришћење социјалне помоћи за радно активне категорије које не остварују егзистенцијални минимум; информисање и едукација повратника о социјалном предузетништву; већа укљученост институција у подршку предузетништву угрожених категорија; подстицање удруживања у оквиру заједнице повратника као и већа сарадња између заједнице, државног и цивилног сектора.

И најзад, будући да социјално предузетништво почива на друштвеним вредностима као што су поверење, солидарност, правичност, искреност, отвореност, одговорност и демократичност, уочава се значај друштвеног контекста, који се ствара у дужем временском периоду, те постоји потреба да креирање јавних политика и пракси прати овај контекст, као и да подстиче друштвене вредности које ће унапредити положај заједнице.

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима „Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Љупка Мандић Келијашевић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.