Доступност услуга социјалне заштите и материјалне подршке женама на територији општине Рековац

Ауторка: Тијана Стојиљковић Роловић, у сарадњи са Руралним удружењем жена „РУЖ“

Место и време реализације истраживања: општина Рековац, јун – септембар 2022. године

Колико су доступне услуге социјалне заштите у општини Рековац, каквог су квалитета и колико заиста одговарају на потребе локалног становништва, пре свега жена – теме су на које је Истраживање настојало да пружи одговор. Мапирано је стање у области локалних политика социјалне заштите и на основу тога, по завршетку истраживања, упућена је иницијатива за доношење јавне политике локалној самоуправи.

Општина Рековац је рурална пољопривредна општина IV степена развијености у којој не постоји важећи документ јавне политике у области социјалне заштите. Oтуда је предмет истраживања била доступност и квалитет услуга социјалне заштите и материјалне подршке женама са територије Рековац. Карактеристично за ову општину је изразита депопулација; ту живе углавном самачка старачка домаћинства која су разбацана по селима, усамљена и изолована. Посебно су жене у ризику од сиромаштва, углавном су незапослене и усмерене на бригу о деци и болесним члановима породице, док су им главна примања материјална подршка државе. Циљ истраживања је био да се укаже на специфичне потребе и друштвене проблеме сеоских жена, ризике од сиромаштва са којима се суочавају и социјалну искљученост као последицу тога, те недоступност квалитетних услуга социјалне заштите које имају потенцијал да утичу на побољшање њиховог положаја и унапређење живота. Овај циљ је водио следећем, а то је доношење документа јавне политике у области социјалне заштите који би допринео унапређењу положаја жена у овој области и уједно оснажио локална удружења и жене кроз учешће у консултативном процесу.

Коришћена је партиципативна методологија са идејом да се испитаници активно укључе као креатори у процесу који је од значаја како за њихову добробит, тако и за целу заједницу. Кроз индивидуалне дубинске интервјуе са добро обавештеним актерима из праксе реконструисан је процес пружања услуга и материјалне подршке и сагледана је њихова улога у том процесу.

Фокус групна дискусија је изабрана као добар начин да боље разумемо како се жене осећају и шта мисле о социјалној заштити, раду служби које су за то задужене, затим који су главни проблеми са којима се суочавају и која су могућа решења. Методологија је допуњена кроз квантитативне податке Центра за социјални рад Рековац, што је омогућило шире и целовитије сагледавање истраживане појаве.

Реализована су два индивидуална дубинска интервјуа – са социјалном радницом у Центру за социјални рад Рековац и секретаром Црвеног крста Рековац. Одржана је фокус групна дискусија са 10 жена са територије општине Рековац – различитих су година, запослене и незапослене, домаћице, запослене у пољопривреди, самохране мајке, мајке деце са инвалидитетом, деце са ретким и неизлечивим болестима, Ромкиње. Неке од њих су користиле услуге социјалне заштите и материјалну подршку, док друге нису. Тако да смо, с једне стране, посматрали квалитет и доступност услуга из перспективе корисница, али, с друге стране, и информисаност жена које нису кориснице о доступним услугама и подршци.

Депопулација и усамљеност

Када су у питању главни налази, основни проблеми са којима се општина суочава су демографско урушавање, усамљеност и занемареност становништва у селима, као и неразвијеност и недоступност услуга социјалне заштите. С обзиром на бројна старачка самачка домаћинства, међу којима су углавном жене, и то често без здравствене заштите, најпотребнија услуга на локалу је помоћ у кући. Домаћинства без здравствене заштите су она која се баве пољопривредом и немају право на пензију.

Неразвијене услуге

Социјална заштита је углавном усмерена на материјалну подршку коју пружају општина и Центар за социјални рад, али и Црвени крст Рековац као један од важних актера у области социјалне заштите. Од услуга социјалне заштите, повремено и само у одређеним селима, била је доступна услуга помоћи у кући, затим персонална асистенција, као и породични смештај и смештај у Геронтолошки центар преко ЦСР. Нема развијених услуга социјалне заштите, иако је потреба за њима велика, пре свега за услугом помоћ у кући, као и услугама за децу и особе са инвалидитетом.

Имовина као препрека

За жене највећи проблем представља пренос имовине на њих, као и примања других чланова домаћинства која су овде углавном вишегенерацијска, што их онемогућава да користе материјалну подршку државе. Као могуће решење за овај проблем наводе измену закона. Они који имају имовину често не могу да је обрађују због свог здравственог стања, нити да је отуђе јер је чувају за некога од потомака.

Главни проблеми

Генерално гледано, главни проблеми заједнице су сиромаштво, незапосленост, недоступност услуга социјалне заштите и здравствених услуга, недовољна информисаног корисника, критеријуми и избор адекватног пружаоца услуга социјалне заштите, недостатак људских ресурса у институцијама задуженим за област социјалне заштите, као и континуитет у пружању услуга, односно то што нема одрживости услуга. За жене је главни проблем сиромаштво и преоптерећеност бригом о зависним члановима домаћинства – деци и болесним члановима породице, с тим да је све више деце са ретким болестима и инвалидитетом на овој територији.

Препоруке

Главне препоруке произашле из дискусије са локалним актерима су да се унапреди систем информисања о социјалној заштити у заједници путем једне интернет странице или огласне табле, затим да се повећају материјална давања, уведу нове услуге међу којима је приоритет услуга помоћ у кући, али и добросуседска помоћ која подразумева социјални контакт између усамљених старих људи у селима. Такође, предлог је да се оснује удружење за особе са инвалидитетом – јер број ових особа и посебно деце са инвалидитетом расте у општини из године у годину – што су, приликом одржавања фокус групе, испитанице и најавиле да ће урадити. Једно од потенцијалних решења је и развијање услуге добросуседске помоћи, где треба да се одреди особа у сваком селу која би бринула о старим људима, као и оснивање Руралног развојног центра за развој социјалног предузетништва који би се бавио руралним развојем и окупљао људе из околних села.

Подстакнути резултатима истраживања, Удружење РУЖ је организовало едукативне радионице на тему очувања менталног здравља код онколошких пацијената и утицаја менталног здравља на развој болести.

Иницијатива за доношење јавне политике

По завршетку истраживања Удружење РУЖ је организовало представљање главних налаза за локалне актере – Црвени крст Рековац, Центар за социјални рад Рековац, Центар за социјални рад Јагодина, Канцеларију за младе Рековац, Здравствени центар - Дом здравља Рековац, Удружење Слатки Залогај Рековац и Културни центар Рековац.

Након тога, Удружење је предало локалној самоуправи иницијативу за доношење јавне политике – Програма развоја социјалне заштите који је у складу са Законом о социјалној заштити којим је предвиђено да свака локална самоуправа има овакав документ. Програмом би се одредили приоритети у области социјалне заштите и распоредили оскудни ресурси у складу са потребама ове девастиране локалне заједнице. Уз иницијативу, Удружење РУЖ је као прилог предало и целокупно истраживање.

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима “Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта “Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Тијана Стојиљковић Роловић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.