Представљање истраживања о дигиталној инклузији Рома

Представљање резултата истраживања „Дигитална инклузија: Истраживање о организовању и функсионисању основношколског образовања ученика и ученица ромске националности у околностима пандемије вируса КОВИД - 19 на територији града Ниша“

Ауторка: Љиљана Скробић

Као један од начина прилагођавања на промењене животне услове, који су били наметнути пандемијом вируса ЦОВИД 19, била је уведена настава на даљину. Међутим, иако нужно, затварање школа у Републици Србији представљало је претњу за продубљивање неједнакости у учењу те додатно маргинализовање већ угрожених. За многобројну децу, укључујући и децу ромске националности, праћење наставе у тим околностима било је потпуно или делимично неизводљиво и додатно им је отежало ситуацију. Како за град Ниш нису постојали подаци о томе како је организовано, нити како је функционисало основношколско образовање у околностима пандемије, у којој мери је онлајн или комбиновани вид наставе био доступан, приступачан и прилагођен ученицима и ученицама ромске националности, спроведено је ово истраживање чији је главни циљ био генерисање поузданог знања о организовању и функционисању основношколског образовања ученика и ученица ромске националности у околностима пандемије вируса КОВИД-19 на територији Града Ниша. Истраживање је спроведено у две фазе током јуна и септембра 2022. године. У квантитативном делу истраживања подаци су прикупљени путем упитника од осам основних школа. У квалитативном делу истраживања су коришћене фокус групе и полуструктуирани интервјуи. Реализоване су четири фокус групе (две са родитељима деце ромске националности и две са учитељима и наставницима) и пет интервјуа (са представницом школске управе Ниш, са педагошком асистенткињом, са педагогом школе, са представницом НВО Индиго и са представником градске управе).

Највећа подршка – невладин сектор и педагошки асистенти

Налази истраживања показују да су ученици и ученице ромске националности у највећој мери били укључени у наставу током пандемије КОВИД-19, али да постоје разлике у начину праћења наставе у односу на остале ученике и ученице. Ови ученици и ученице су наставу пратили углавном путем вајбер група или су им школе достављале штампани материјал за учење и израду домаћих задатака. За разлику од ученика и ученица из већинске популације, они су ређе за приступ настави и наставним материјалима користили различите платформе (ZOOM, Google Meet, Microsoft Teams) и ређе су наставу пратили путем РТС програма. Међу ученицима и ученицама ромске националности постојале су разлике у приступу образовању током пандемије КОВИД-19 у односу на њихове карактеристике и карактеристике њихових породица. За ученике и ученице ромске националност који долазе из материјално обезбеђених и образованих породица не препознају се никакве посебности у процесу образовања у односу на неромске ученике и ученице, док је деци из материјално депривираних породица приступ образовању био отежан. За ученике и ученице који раде по индивидуалном образовном плану (ИОП) начин организовања образовања током пандемије није био адекватан и изостала је индивидуализована подршка и у школи и код куће. Изазови у процесу образовања током пандемије који су специфични за ученике и ученице ромске националности пре свега су повезани са социоекономским условима у којима они живе. Неки од изазова су: потпуни изостанак или недовољан број уређаја (телевизор, мобилни телефон, таблет, компјутер) у односу на број деце школског узраста путем којих би пратили наставу; нестабилност снабдевања електричном енергијом насеља у којима живе; изостанак или нестабилност интернет конекције у насељима и домаћинствима; изостанак или неадекватност подршке за учење у породици; неадекватност величине простора у ком живе многочлане породице; фокусираност породица на обезбеђивање зараде мења приоритете и у други план ставља образовање. Највећи извор подршке у процесу образовања ученика и ученица ромске националности током пандемије били су представници НВО и педагошки асистенти. Невладин сектор је у овом периоду пружио подршку ученицима и ученицама и њиховим породицама, али и запосленима у школама, пре свега кроз донацију техничке опреме. Поред тога, препознају се и друге активности локалног удружења Индиго (ангажман волонтера овог удружења и директна подршка у савладавању градива, подршка у коришћењу уређаја, комуникација са педагошким асистентима и представницима школе). Сви учесници и учеснице истраживања препознају значај подршке педагошких асистената и сматрају да би иста требала да буде много заступљенија, нарочито у условима кризе. Улога педагошких асистената је превазилазила у овом периоду њихове уобичајене радне задатке и они су се на све начине прилагођавали условима и могућностима деце како би им пружили подршку у образовању. Неки од њих су и посредовали да се породицама обезбеди приступ интернету како би деца могла да учествују у настави. 

Родитељи, учитељи, наставници, педагошки асистент, као и представници невладиног сектора не препознају или сматрају неадекватном подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја и јединице локалне самоуправе. Запослени у школама у највећој мери активности надлежног Министарства описују као неадекватне, неправовремене и наредбодавне. Такође, постоји општа сагласност учесника и учесница истраживања да локална самоуправа у овом периоду није својим активностима допринела образовању свих ученика и ученица, а самим тим ни онима ромске националности. Учесници и учеснице истраживања остављају могућност да о тој подршци, ако је и постојала, нису били информисани. 

Препоруке и смернице

Када је образовање у питању, генерално гледано, солидарност се препознаје као једна од кључних карактеристика периода пандемије КОВИД-19. Солидарност је била изражена на свим нивоима - међу запосленима у школама, међу децом и породицама, међу запосленима у другим установама и организацијама које су у директној или индиректној вези са процесом образовања.

На основу резултата истраживања формиране су препоруке о томе на који начин могу да се побољшају услови за образовање ученика и ученица ромске националности у кризним ситуацијама и како њихово право на образовање, које је и у уобичајеним околностима често нарушено због различитих фактора, не би било још угроженије током криза. Препоруке обухватају неколико области и односе се на: обезбеђивање услова за праћење наставе на даљину; развој подршке и услуга у заједници; едукацију; унапређење међусекторске сарадње уз партиципацију свих значајнијих актера и актерки у креирању образовних политика; увођење већег броја педагошких асистената; реализовање истраживања.

Резултати истраживања указују на то да су изазови у процесу образовања током пандемије који су специфични за ученике и ученице ромске националности пре свега повезани са социоекономским условима у којима они живе. Због тога је значајно ове услове унапредити, пре свега на нивоу обезбеђивања предуслова за праћење наставе на даљину - дистрибуција дигиталне опреме, као што су телефони, таблети и компјутери, проширени приступ интернету и уједначавања нивоа технишке опремљености школа на локалном нивоу. Све је ово важно не само у контексту (здравствене) кризе, већ и зато што се дигитализација наставе види као будућност образовања. Искуства добре праксе која постоји у подршци формалном образовању ученика и ученица ромске националности и које спроводи НВО Индиго указују на то да је подршка у заједници неопходна. Отуда је важно пружити подршку удружењима која се тиме баве, подстицати друге НВО да се укључе, као и оснивати библиотеке у оквиру школа и/или локалних заједница са бесплатним приступом дигиталној технологији и интернету. Такође, резултати истраживања су показали да је доступност уређаја неопходан, али не и довољан услов за праћење наставе, јер деца и родитељи ромске националност често немају вештине за коришћење ових уређаја. Отуда се јасно препознаје потреба за едукацијом и организовањем активности које ће допринети подизању информатичке писмености ученика и ученица ромске националности и чланова њихових породица. Централизација доношења одлука у кризи, неприлагођавање локалном контексту, чињеница да не партиципацију сви, нека су од одлика овог периода коју наглашавају поједини учесници и учеснице у истраживању. Резултати истраживања указују и на изостанак сарадње свих актера и актерки значајних за образовање о чему сведочи и начин на који се перципирају активности надлежног Министарства и локалне самоуправе или неинформисаност о њима. Како би се обезбедили предуслови за успешно образовање ромске популације,  потребно је да локална заједница има активнију улогу у свеобухватнијем препознавању и одговору на потребе ове популације, као и да ромска заједница има активнију улогу у креирању образовних политика, да доносиоци одлука више укључују наставни кадар у креирање образовних програма, и да постоји холистичко бављење положајем Рома у Републици Србији и на локалном нивоу – и то у свим сегментима попут проблема становања, запослења, здравствене заштите, па и образовања. Подаци из овог истраживања показују да од осам школа, пет школа немају педагошког асистента, док три имају само једног. Чак и школа у којој је више од 90% ученика и ученица ромске националности има само једног педагошког асистента. Увођењем већег броја педагошких асистената свеобухватније и индивидуализованије би се одговорило на потребе ученика и ученица ромске националности. 

Коначно, с обзиром на то да је, према нашим сазнањима, реч о првом истраживању које се бави овом темом на локалном нивоу, потребно је наставити и усмерити будућа истраживања на: истраживање последица пандемије на образовна постигнућа ученика и ученица ромске националности, укључивање ученика и ученица ромске националности у истраживање са циљем обезбеђивања перспективе оних о којима се ради, као и укључивање већег броја родитеља у истраживање. 

-За ученике и ученице који раде по индивидуалном образовном плану (ИОП) начин организовања образовања током пандемије није био адекватан и изостала је индивидуализована подршка и у школи и код куће.

-Подаци из овог истраживања показују да од осам школа, пет школа немају педагошког асистента, док три имају само једног. Чак и школа у којој је више од 90% ученика и ученица ромске националности има само једног педагошког асистента. Увођењем већег боја педагошких асистената свеобухватније и индивидуализованије би се одговорило на потребе ученика и ученица ромске националности. 

-Запослени у школама у највећој мери не виде активности надлежног Министарства као подршка и описују их као неадекватне, неправовремене и наредбодавне. Такође, постоји општа сагласност учесника и учесница истраживања да локална самоуправа у овом периоду није својим активностима допринела образовању свих ученика и ученица, а самим тим ни онима ромске националности.

-Како би се обезбедили предуслови за успешно образовање ромске популације,  потребно је да локална заједница има активнију улогу у свеобухватнијем препознавању и одговору на потребе ове популације, као и да ромска заједница има активнију улогу у креирању образовних политика, да доносиоци одлука више укључују наставни кадар у креирање образовних програма, и да постоји холистичко бављење положајем Рома у Републици Србији и на локалном нивоу.

Цело истаживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима “Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта “Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Љиљана Скробић и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.