Овај пројекат финансира Европска унија

Вести

09.04.2021.

Како ће дијалог промена укључити грађане у процесе који их се тичу?

Како би се унапредио живот грађана и решили друштвени проблеми, неопходно је да држава укључи удружења грађана у све процесе доношења одлука. Међутим, недовољно развијен институт друштвеног дијалога као и постојеће праксе показују да то није случај у Србији.

Београдска отворена школа у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз подршку Делегације Европске уније у Србији, у четвртак, 25. марта 2021. године, организовала је  конференцију за медије и експертски панел поводом почетка трогодишњег пројекта „Дијалог промена“ у циљу пружања подршке успостављању дијалога између цивилног и јавног сектора.

На конференцији за медије грађанима су се обратили Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији, Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду и Милорад Бјелетић, извршни директор БОШ-а.

„Морамо нормализовати ситуацију у којој се о свакој теми у друштву разговара на овај начин, кроз дијалог између представника власти, цивилног друштва које жели да своју експертизу уложи у напредак друштва, представника Европске уније и представника Универзизета. Не знамо унапред резултат дијалога, али знамо да ако се удружимо сви ми који желимо добро Србији, постоји вероватноћа да ћемо се састати за две године у овој сали и рећи - могли смо и успели смо“, истакла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији додао је да: „Организације цивилног друштва имају битну улогу у овом дијалогу као посредници који са представницима јавне управе комуницирају најважније потребе друштва и са тим у вези је битно успоставити системско, а не периодично укључивање цивилног друштва - како на националном, тако и на локалном нивоу. Како се у Европској унији свакодневно реализује дијалог, тако је и за Србију веома битно да дијалог постане нова нормалност и део свакодневних дебата. У циљу проналажења компромиса, за истим столом морамо окупити удружења грађана, институције и представнике академске заједнице како би се креирали услови за размену идеја“.

Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду је нагласила: „Ако државу гледамо као систем чији је задатак да обезбеди функционисање наше заједнице, овај пројекат видим као оснаживање делова друштва који нису део извршне власти. Универзити су недовољно искоришћен ресурс који својим експертским услугама може да пружи више него што је учињено део сада“.

Има ли дијалога између цивилног друштва и државе?

Након конференције за медије, одржана је онлајн панел дискусија „Изгубљени у преводу - дијалог цивилног друштва и јавних власти у Србији“ где се дискутовало о начинима за већу подршку укључивању грађанског друштва у реформске процесе у циљу развоја локалних заједница. У разговору су учествовали представници Делегације Европске уније у Републици Србији, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Уреда за удруге Владе Републике Хрватске, Националне коалиције за децентрализацију, Грађанских иницијатива, Форума цивилне акције Форца, Ужичког центра за људска права и демократију и Београдске отворене школе.

Саветник/шеф Одељења за политику у Делегацији Европске уније у Србији, Дирк Лоренц истакао је: „О дијалогу се никада није више причало, а чини нам се да га никада није било мање. У циљу остварења заједничког интереса, потребно је постићи компромисно решење партиципативним приступом свих заинтересованих страна.“

„Дијалог је окосница рада новоформираног министарства, а његова сврха јесте да укаже на најважније изазове који ће се, потом, успешно искомуницирати ка властима, како би се постигао жељени резултат“ сматра Жарко Степановић, в.д. помоћник министарке, из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије.

Дијалог је процес усмерен са једне стране на решавање проблема у заједници кроз размену различитих идеја и са друге стране, укључивање свих сектора друштва како би се искористио пун потенцијал за развој. Из тог разлога дијалог мора да буде инклузиван, транспарентан и одговоран. Иако је дијалог двосмеран процес, одговорност није једнака. Различити извештаји показују да се простор за дијалог сужава и недвосмислена је одговорност државе да уради нешто по том питању. Постоји добра нормативна основа, а сада је ред да се она заиста и спроведе у пракси – кроз укључивање грађана и удружења грађана у све процесе који их се тичу. Посредно овакав начин решавања проблема ствара осећај заједништва, јер иако не морамо да се слажемо морамо да се третирамо равноправно, слушамо и уважавамо.

Догађај је организован у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти“ који подржава Европска унија, а спроводи БОШ у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Универзитетом у Београду, Међународним центром „Олоф Палме“ и Канцеларијом за удружења Републике Хрватске.

Овим пројектом ће се, кроз дијалог цивилног друштва и јавне управе, радити на решавању конкретних проблема у заједници. Пројекат, такође, доприноси отклањању препрека за укључивање удружења грађана у процесе одлучивања и њихов допринос реформским променама у Србији. У наредне три године финансијски ће бити подржано 40 организација грађанског друштва и 30 истраживача, а кроз менторску подршку ће више од 100 представника удружења грађана и 60 представника локалних самоуправа и министарстава Владе Републике Србије бити оснажено за учешће у дијалогу за решавање конкретних проблема и подршку реформама у процесу европских интеграција.