Седма Move.Link.Engage. конференција: Све промене долазе из локалних заједница

Други дан седме по реду конференције Move.Link.Engage. у организацији Београдске отворене школе обележила је прича о борби – за слободне медије, против лажних вести, за чист ваздух, против депопулације кроз три панел дискусије.

Истина је била прва жртва пандемије, сагласни су учесници панела који се бавио борбом против лажних вести. Марко Милосављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Љубљани рекао је да данас медији имају две улоге и да се тако категоризују, па тако могу бити само ПР односно пропагандни или непријатељски настројени медији.

Истраживање које је урадила Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) каже да је у 2020. години на насловним страницама српских медија било чак 1.200 лажних вести. Велики проблем у борби против дезинформација и лажних вести су ресурси, нарочито када национални медији добијају средства намењена локалним медијима навела је Весна Радојевић из КРИК-а. „Када ме питају ко финансира КРИК поносно кажем - грађани, њихове донације чине 20% нашег буџета. Грађани препознају квалитетно, објективно информисање и спремни су да помогну и пруже подршку када је то неопходно“.

Након разговора о лажним вестима, MLE конференција је настављена панелом о квалитету ваздуха у Србији. „Ситуација са загађењем ваздуха је и у 2021. стандардно лоша, без икаквих изгледа за побољшањима, посебно уколико узмемо у обзир да је грејна сезона тек пред нама и да је термоенергетски сектор највећи загађивач у Србији“ навео је Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације. Марија Марковић, из организације Зелени Талас, напоменула је да до чистијег ваздуха можемо доћи само уз  бољу информисаност и веће учешће грађана, док је Марјана Бркић из Центра за промоцију науке додала да грађани могу подстаћи промене за чистију животну средину, уз помоћ нових технологија и подршке стручне јавности.

Закључено је и да је прва грађанска мрежа за мониторинг квалитета ваздуха успостављена уз подршку БОШ-а дала адекватнију слику о мерењима, али да мере и даље изостају. Бројни грађани, посебно у срединама у којима је ваздух оцењен као чист, не желе да поново чекају следећи септембар, како би сазнали какав су ваздух удисали у овој години. У њиховој борби за чист ваздух, информисаност и инсталирање сензора за грађански мониторинг, уз подршку БОШ-а, представљају први корак. „Зато ће грађанска мрежа за мерење квалитета ваздуха наставити да се шири и омогућити грађанима да прате квалитет ваздуха у својим локалним заједницама“ истакао је Огњан Пантић координатор пројеката програмске области Енергија, клима и животна средина БОШ-а.

Питање депопулације је недвосмислено питање будућности, а највећи проблем у овој области представља неусклађеност различитих политика које уређују ову област, закључак је панела који је покушао да да одговор на питање за кога стварамо боље друштво. Како би се искористио потенцијал сваког друштва неопходно је да сви сектори буду укључени у процесе који их се тичу. Стога, налази и подаци академске заједнице представљају полазну основу за доношење важних одлука.

„Иако научни циљеви академских истраживања не морају да буду усклађени са практичним циљевима јавних политика, за јавне политике по мери грађана засноване на подацима најважније је да постоји процес кокреације – да у све фазе доношења и спровођења јавних политика буду укључени сви релевантни актери, дакле и истраживачи и доносиоци одлука и корисници“ истакао је Драган Станојевић, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду и национални координатор Европског друштвеног истраживања (European Social Survey).

Оно што недостаје практичним политикама у Србији су широки дијалози и јавне расправе око важних политичких и друштвених проблема, па се јавне политике и не доносе на основу података нагласила је Биљана Ђорђевић, доценткиња на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и представница покрета Не давимо Београд.

Традиционално, Move.Link.Engage. конференција је завршена доделом диплома студентима и студенткињама 28. генерације Студија будућности који су се придружили највећој Алумни заједници у Србији која броји више од 1.300 изузетних појединаца и појединки.

Више информација о закључцима првог дан MLE конференције можете прочитати ОВДЕ, а пратити рад Београдске отворене школе путем званичног сајта и налога на друштвеним мрежама - Фејсбук, Инстаграм, Јутјуб и Линкдин.