Завршна конференција на пројекту „Дијалог промена": Снага партнерства

Београдска отворена школа је у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Уредом за удруге Владе Републике Хрватске, Универзитетом у Београду и Олоф Палме центром, након више од хиљаду дана умрежавања и успостављања сарадње и конструктивног дијалога између организација цивилног друштва и јавних власти организовала завршну конференцију под крилатицом Снага партнерства. Конференција је ставила фокус на најбоље праксе међусекторске сарадње – од покретања дијалога, до олакшавања процеса доношења одлука и креирања јавних политика.

„Снага партнерства многима звучи далеко и недостижно. Међутим, у партнерству лежи снага и данас говоримо управо о таквим позитивним примерима – из Србије и региона. Да ли ћемо ми као друштво то успети - да остваримо сарадњу и наше проблеме решимо кроз дијалоге, то зависи само од нас“, рекао је Милорад Бјелетић, извршни директор Београдске отворене школе.

Никола Бертолини, шеф одељења за сарадњу при Делегацији Европске уније у Србији осврнуо се на моћ информација и важност дијалога. „Када путујем кроз Србију и разговарам са једне стране организацијама цивилног друштва, а са друге са градоначелницима градова, разумем да су врло раздвојени и да не разговарају довољно једни са другима. Осим врло малог броја добрих случајева и примера добре праксе, где сарадња постоји. Основа за даљи рад јесте да размислимо како да мотивацију коју поседују организације цивилног друштва пренесемо и на јавне власти. Драго ми је што Србија има Савет за сарадњу између Владе и цивилног сектора и то је нешто за шта смо се годинама борили“, нагласио је Бертолини.

„Без партиципативне демократије, не можемо имати адекватне реформе, те нам је јако важно да организације цивилног друштва воде дијалог са свим гранама власти. Рецимо, успостављање Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва је добар пример како се може водити дијалог са различитим странама, и успоставити институционална сарадња цивилног и јавног сектора“, рекао је Жарко Степановић, в.д. помоћника министра, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Први панел под називом Дијалози о променама обухватио је осврт позитивне промене које је дијалог донео у различитим локалним срединама у Србији. Панелисти су кроз успешне примере међусекторске сарадње показали различите перспективе партнерства између цивилног и јавног сектора, али и разменили искуства и научене лекције у вези са дијалогом. Посебну пажњу панелисти су скренули на то како приказане добре примере сарадње претворити у одрживе праксе. Панелисти су били представници организација цивилног друштва које су подржане у оквиру пројекта Дијалог промена.

У оквиру друге сесије Партнерством до реформи, било је речи о једном од најважнијих докумената за све земље које теже чланству Европској унији: Извештају Европске комисије о напретку Србије, који обухвата праћење реформских процеса на нивоу институционалних промена. Панелисти, партнерске организације на пројекту Еуропе АСАП, осврнули су се на налазе Извештаја, као и на најважније изазове и препреке у процесу приступања. Један од важних закључака панела јесте тај да одржива међусекторска партнерства могу да допринесу суштинском испуњењу препорука из Годишњег извештаја.

Процес приступања Србије ЕУ био је тема и наредне сесије, под називом Мобилизација и ангажовање заједнице у фокусу процеса приступања ЕУ. Панелисти су нагласили важност ангажовања и мобилизације заједнице, које мора да се заснива на стручности, искуствима, ресурсима и подељеној одговорности – како би се на прави начин искористили сви развојни потенцијали и дугорочно пружили оквири за решавање конкретних проблема.

Последњи у низу панела бавио се темом стварања подстицајног окружења за партнерства између јавног и цивилног сектора. Фокус дискусије био је на предлозима за унапређење стратешког, нормативног и институционалног оквира приликом доношења одлука, са посебним освртом на осмишљавање јавних политика.

Пројекат „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти” спровођен је претходне три године уз финансијску подршку Делегације Европске уније у Србији и изнедрио је решења за конкретне друштвене проблеме на локалном и националном нивоу. Пројектом преусмерено је преко 800.000 € за подршку преко 80 организација цивилног друштва, 40 истраживача, израђено је неколико десетина предлога практичних политика, док је кроз програме јачања капацитета и механизама сарадње организација и институција прошло преко 450 учесника.