Мањак психолога у здравственим установама отежава подршку у домену менталног здравља

Бесплатне радионице психосоцијалне подршке у организацији ПИН - Мреже психосоцијалних иновација од октобра до марта организоване су у Ужицу, Косјерићу и Пријепољу у оквиру пројекта „Заједно ка унапређењу менталног здравља у заједници”. На основу искуства из реализације пројекта уочено је да постоји велика потреба у овим локалним заједницама за додатним услугама подршке како за младе тако и за одрасле у вези заштите менталног здравља, навео је за Радио Луну психолог из ПИН-а Никола Танасковић.

Радионице су организоване у оквиру пројекта „Заједно ка унапређењу менатлног здравља у заједници”, који се спроводи у оквиру програма подршке „Дијалог промена”, којим координира Београдска отворена школа, а уз финансијску подршку Европске уније. Велика заинтересованост младих је владала у Ужицу и Пријепољу где је програм био намењен младима, као и у Косјерићу, где су радионице биле усмерене ка особама у психолошкој кризи.

Шта показују резултати управо завршеног пројекта „Заједно ка унапређењу менталног здравља у заједници” који је реализован у Ужицу, Косјерићу и Пријепољу?

-Циљ пројекта је био обезбеђивање одрживих услуга усмерених на заштиту менталног здравља и психосоцијалну подршку и то кроз успостављање јавног дијалога и блиске сарадње са јавним властима у ове три локалне самоуправе. У Ужицу и Пријепољу смо спроводили програм психосоцијалне подршке који је усмерен на младе, а у Косјерићу овај програм је био намењен одраслим особама које се налазе у некој врсти психолошке кризе.

 Шта је кључно истакнуто на завршном састанку на Златибору?

-На завршном састанку пројекта учествовали су представници јавних власти из три наведене локалне самоуправе, као и професионалци који су спроводили програме психосоцијалне подршке. Најважнији закључци са одржаног састанка су се односили на то да је, на основу искуства из реализације пројекта, препозната велика потреба у овим локалним заједницама за додатним услугама подршке како за младе тако и за одрасле, а у вези заштите менталног здравља. Постојећи сервиси подршке нису довољни, имајући у виду растуће проблеме са менталним здрављем нашег становништва. Посебно је истакнута важност превенције и омогућавање различитих бесплатних превентивних и едукативних програма усмерених на ментално здравље, као што су били ови које смо спроводили у оквиру пројекта. Додатно, важност оваквих програма се огледа и у смањењу  стигме када је реч о проблемима везаним за ментално здравље, што иначе значајно утиче на то да ли ће неко ко има потешкоћа у овом домену да се јави за помоћ. И на крају, није довољно обезбедити да се овакав тип услуга спроводи спорадично и везано за пројектне активности, већ је потребно да свака локална самоуправа размишља дугорочно и да обезбеди континуитет у реализацији оваквих програма, који у односу на друге услуге нису финансијски оптерећујући и имају потенцијал да буду одрживе на дуже стазе.

Какве су реакције људи у овим срединама на ваш програм бесплатне психосоцијалне подршке?

-У све три локалне заједнице је постојала велика заинтересованост за учешће у програмима. Пошто је у Ужицу и  Пријепољу био фокус на младим особама, значајан ресурс за мапирање потенцијалних учесника су представљале основне и средње школе, које су упућивале младе на наше програме. У Косјерићу је програм био намењен особама у психолошкој кризи, тако да смо у овом случају имали позив за све заинтересоване да се пријаве за учешће, и у обом случају имали смо велики број заинтересованих. Оба програма су конципирана тако да се у оквиру групног рада пролазе различите теме које су везане за ментално здравље као што су питање стигме, симптоми и потешкоће у менталном здрављу, ресурси подршке, технике за самопомоћ, и друге. Учесници су се једном седмично састајали и пролазили ове теме заједно са обученим професионалнцем односно психологом.

Искуства учесника су била јако позитивна и осим што су и само вербализовали да су им знања и вештине које су постигли током учешћа у програму били јако значајни, ПИН је спровео једно истраживање којим смо мерили различите аспекте психолошког функционисања учесника у програму пре почетка програма, одмах након завршетка и месец дана након завршетка програма, где је основни закључак да су наши програми психосоцијалне подршке научно потврђени, односно да унапређују ментално здравље учесника програма.

Организација ПИН је радила истраживање о менталном здрављу Србије - шта су конкретни закључци?

-Што се тиче података за Србију, пре КОВИД-19 пандемије нисмо имали озбиљнија истраживања која су се бавила темом менталног здравља. Тек током 2021. и 2022. године, у Србији су спроведена два велика истраживања: Прва епидемиолошка студија преваленције психијатријских поремећаја у одраслој популацији Србије (CoV2Soul.rs), и ПИН-ова студија Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика, и баријера у добијању стручне подршке. Ова истраживања указују на следеће:

Око трећине становништва Србије може се сматрати психолошли угроженим, док су код сваког шестог становника Србије присутне сметње које заслужују пажњу клиничара у том тренутку - највише су присутни поремећаји због злоупотребе алкохола (7.6%), депресивни поремећај (2.2%) и генерализовани анксиозни поремећај (1.9%). Психијатријске сметње у прошлости јасно су утврђене код 14.6% становништва, али само једна трећина се обраћала за помоћ стручним службама, док преко 10% одрасле популације користи лекове за смирење месецима и годинама, не тражећи помоћ психијатра.

У Србији постоји изражена стигматизација особа са менталним поремећајима, а најмање свака трећа особа имала је блиско исуство са особом са психичким тегобама.

Као главни разлози због којих се неко ко има изражене психичке тегобе неће се обратити за стручну помоћ, издвајају се неповољна финансијска ситуација особе и самостигматизација, односно склоност да се обраћање за стручну помоћ доживи као лични неуспех.

Каква је ситуација са услугама за ментално здравље у Ужицу, Косјерићу и Пријепољу? Да ли их има довољно?

-Закључак је да ових услуга нема довољно ни у једној од ових локалних заједница. Илустративан пример би био да у целом златиборском округу има само један дечији психијатар, који је од прошле године запослен у Ужицу, па су листе чекања за ову услугу јако велике, а раније су сва деца са потребом за психатријским прегледом била упућивана на институције у Београду. Када је у питању систем социјалне заштите такође постоји мањак ових услуга, тако да осим у Ужицу где постоји Саветовалиште за брак и породицу, у осталим општинама нема других бесплатних услуга које су усмерене на саветовање и терапију.

Колико су људи у Ужицу, Косјерићу и Пријепољу спремни и слободни да затраже помоћ стручних лица и колико је то табу тема у овим срединама?

- Што се тиче младих особа, по подацима које је објавио UNICEF, ментално здравље и даље није тема о којој се отворено разговара међу младима, а постоји и значајна друштвена стигма везана за тражење стручне помоћи. Подаци показују да у Србији 36% адолесцената тражи помоћ од родитеља, 26% адолесцената тражи помоћ од вршњака, само 18% тражи помоћ од специјалисте, једна трећина младих не зна како може добити психолошку помоћ, 37% каже да би стигма у вези са менталним здрављем морала да се смањи како се млади охрабрили да затраже помоћ ако им је потребна.

Сви ови наведени подаци које смо добили кроз новија истраживања и који раније нису били доступни, говоре да постоји велика потреба за развојем услуга, програма и интервенција заштите менталног здравља младих, као и да млади имају потребу да се обрате за подршку, али да нема довољно доступних бесплатних услуга и да је присутна стигма када је реч о теми менталног здравља међу младима.

Колико сте се у оквиру пројекта „Заједно ка унапређењу менталног здравља у заједници” бавили и посветили младима и деци? Колико су њима доступне услуге психосоцијалне подршке и колико их користе?

-Брига о менталном здрављу је од изузетне важности, нарочито код младих особа, будући да период адолесценције представља период у развоју, па је у овом добу могуће деловати превентивно како се код младих не би касније јавиле потешкоће у области менталног здравља. Ако се не препознају у раној фази, мање психолошке потешкоће се могу развити у проблеме са менталним здрављем који утичу на све области живота. Брига о менталном здрављу младих је била важна како у прошлости тако и данас, једино је ова тема последњих година добила доста више на значају, имајући у виду и КОВИД-19 пандемију и последице које је оставила на ментално здравље становништва, а нарочито младих људи. Конкретно резултати истраживања која смо спровели говоре у прилог томе да и грађани Србије, пружаоци услуга на локалу, али и доносиоци одлука препознају да развој саветовалишта за младе треба да буде приоритет у њиховим локалним заједницама. Генерално постоји мањак психолога у здравственим установама што додатно отежава приступ подршци у домену здравља када је у питању здравствена заштита.

Који су предлози решења након овог првог пројекта и какве су шансе да се успостави дугорочна одрживост програма и услуга усмерених на ментално здравље и психосоцијалну подршку у овим локалним самоуправама?

- Основни предлози су се односили да су потребна већа улагања у ову област. Пошто се ради о услугама које нису инфраструктурно захтевне, општине и градови не би морали доста средстава да усмеравају на спровођење услуга психосоцијалне подршке а добит кроз превенцију би била вишеструка. ПИН је кроз порјекат подржао локалне самоуправе да систематичније организују услуге заштите ментлног здравља, и кроз подршку у креирању законске регулативе за спровођење ових услуга, а кроз саму сарадњу са представницима јавних власти јавиле су се различите идеје како одржати континуитет у пружању овог типа услуга.