„Мрежа за ваздух”- како до ефикаснијих решења?

Под окриљем пројекта „Зелени комбинат“ који Покрет Тврђава реализује уз помоћ Београдске отворене школе и финансијску подршку Европске уније и програма ЕУ за тебе, основана је смедеревска „Мрежа за ваздух“ -  група која има за циљ да окупи представнике свих релевантних стука и области које су кључне за проблем загађења ваздуха.

Саму идеју пројекта и најважније активности представио је Никола Крстић, координатор Покрета Тврђава објаснивши да су кључни аспекти истраживање највећих извора загађења (саобраћај, индустрија, индивидуална ложишта и јавно грејање), затим, анализа до сада реализованих мера из Плана квалитета ваздуха који је Град Смедерево усвојио 2020. године, као и формирање смедеревске „Мреже за ваздух“ као платформе за дијалог експерата, активиста и доносилаца одлука како би се зауставио негативан тренд загађења ваздуха у Смедереву. Сусрет је упркос томе прошао без представника локалне самоуправе, док се окупљенима, електронским путем обратио Антоан Авињон, представник Делегације Европске уније у Србији поручивши да се загађење ваздуха тиче здравја људи јер оно убија и скраћује животни век, а да су активности локалних иницијатива, попут ове, веома значајне јер је важно да се с једне стране утврде извори загађења и да се с друге стране, спроведу адекватна решења. 

„Ми стратешки улажемо у решења кроз наше пројекте и овом приликом позивамо Град Смедерево да се укључи у пројекат праћења локалних еколошких планова као и неки други градови. Био сам у много општина и градова у Србији где градске власти тек данас откривају да имају проблем са загађењем иако у њиховим местима активисти на то годинама указују својим деловањем” – казао је Авињон. 

О трендовима загађења и подацима са мерних станица у Смедереву за 2022.годину говорио је мр Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације скренувши пажњу на то да, када је реч о центру града, нису увек забрињавајуће саме концентрације суспендованих честица већ број дана са њиховим прекорачењем, док је по питању индустријског утицаја у Радинцу све јасно:  

„Без активног учешћа државе проблем у Смедереву нити било где другде не може бити решен. Зашто ви у Смедереву од 14 котларница имате 12 на мазут? Зашто ако већ имате гас? Ко се ту прави луд? Ко не ради свој посао? Неко је, за ово време, паре које је узимао за накнаду за заштиту животне средине усмеравао у нешто друго. Онај ко је урадио План квалитета ваздуха за Смедерево је очигледно користио неке старе податке и то није добар резултат. Како то знам? Па ево, мерна станица у центру за период 2018 – 2022. Заиста, 2018. је максимална очитана вредност била 53 и то је кренуло да се смањује, 2022. спада на 32. Овим темпом, то би у нормалу дошло за десетак година. Међутим, број дана са прекорачењима варира, имамо 70, па 76, 68, 65. Да би са 65 дошло на 35, треба вам 50 година. Мерно место Смедерево Радинац, где фале подаци из једног периода од двадесетак дана, ситуација је да имамо смањење концентрација ПМ честица али трајање је исто и даље, то су енормна загађења. За потребе Покрета Тврђава сам направио једну анализу и мислим да је веома редак случај, то је једна форензична анализа, узео сам два мерна места која су у систему мониторнига, то су Винча и Радинац. Ваздушном линијом удаљене су око 30 километара, конфигурација терена је мање – више иста, не постоји начин да има неких наслагања, ако је у Винчи пао песак из Сахаре, пао је и у Радинцу, ако је интензитет саобраћаја, опет је слично. Рађено је од 5. априла до 6. октобра, намерно ван грејне сезоне, дакле, нема утицаја грејања ни ложишта, појављује се 30-ак дана у којима су вредности ПМ честица у Радинцу од 1,6 до скоро три пута веће него у Винчи. Само један разлог може да буде за то. Нешто што је ближе Радинцу је направило ову разлику. Значи, то је нешто локално и ту пада. Пазите, 28. август, температура 22 степена ноћу, Београд Винча средња дневна концентрација 33 микрограма по метру кубном, а Смедерево Радинац 75! Или, 24. јул, Винча 22, Радинац 66, значи три пута више. На то може да утиче држава” – казао је Лекић И додао да је за локлане прилике, примена Плана квалитета ваздуха, једини начин и инструмент за побољшање ситуације. 

Прим. др спец. мед. Бранислава Матић Савићевић представила је своју презентацију о истраживању утицаја метала и металоида на здравље људи:

„Најдраматичније је то што у случају присуства тешких метала сама концентрација није толико ни битна. Доказано је у разним истраживањима да је нулта толеранција за присуство ових супстанци које су нама стране и колико год да је мало то загађење наш организам трпи али биолошки није направљем да то препозна и употреби. Ми у организму имамо бакар, гвожђе, неке микроелементе, али алементе као што су арсен и олово ми једноставно не препознајемо. Све што се налази у нашем окружењу, а није део нас, ми ћемо да толеришемо једно време, а онда се моћ организма слама и организам почиње да оболева. Није чак потребно ни да се свуда мере те супстанце, ако знамо да негде постоји неки производни процес, а да претпоставимо да подразумева ослобађање таквих материја, довољно је за опрез. Колико год да је ниска концентрација, на пример олова, кадмијума, никла, то све изазива наш организам”. 

О загађењу ваздуха, последицама, потенцијалним решењима и мерама које би требало предузети, у наставку сусрета су разговарали Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације, доктор биолошких наука Александар Урошевић, мастер еколог Марина Симић, новинар Драган Павловић, као и Владимир Радосављевић представник ваљевског удружења иРеволуција и активисти смедеревских иницијатива „Црвени беџеви“ - Наташа Рашковић и др Бранислав Тодоровић, „Урбано зелено“ – Милош Марковић и „Покрета Тврђава“ – Никола Крстић и Аника Живановић.