Управљање пандемијом – непоштовање закона, храброст лекара и конфузија међу грађанима

Управљање кризом изазваном пандемијом обележили су многи пропусти и у поштовању правног оквира, али и у организацији постојећих здравствених капацитета. Потпуни хаос је спречен само захваљујући напорима лекара, док су грађани, збуњени контрадикторним порукама били препуштени сами себи. Ово је закључено на округлом столу који је Београдски центар за безбедносну политику организовао 6. јуна.
 
Током дискусије је истакнуто да је због лошег стања у здравственом систему, недовољно специјализованих лекара и мањка здравствене опреме, као и лоше реакције надлежних, наша земља у самом врху оних код којих се број умрлих вишеструко повећао у односу на десетогодишњи просек. Важећи закони се нису, нити се и даље поштују, ванредно стање је злоупотребљавано, те се пандемијом није управљало системски.

„Пандемију смо дочекали са здравственим системом веома ниских капацитета – инфраструктура, број болничких кревета и опрема су недовољни и застарели, број запослених је недовољан. Министраство здравља није добро искоординирало, прерасподелило и организовало ни те оскудне капацитете. Лекаре тек чека оптерећење, због пост ковид последица/симптома и свих пацијената који нису успели да добију адекватну негу током пандемије“, истакао је Раде Панић из Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Анализа коју су урадили БЦБП и Синдикат лекара и фармацеута Србије је показала мањкавости у оквиру прваног аспекта управљања пандемијом. У пракси смо имали ситуацију да пандемојом управљају органи који за то немају надлежност, док је рад институција који су законом надлежне за деловањи у кризним ситуацијама попут ове маргинализован.

„Кризни штаб није формално образован до октобра 2020, одлуком Владе – његов рад до тада није био легалан. Републичка комисија је стално тело састављено од стручњака, које има надлежност за управљање пандемијом, док је Кризни штаб ад хоц тело. Дуализам форми подразумева преклапање надлежности, када један ад хоц орган као сто је Кризни штаб „краде“ надлежност од законом предвиђеног тела – Републичке стручне комисије“, истакла је Миља Димитријевић из Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Током округлог стоја је наглашено да је непоштовање правног оквира које дефинише поступање институција током пандемије довело до тога да глас струке буде маргинализован, а грађани збуњени и препуштени сами себи.

„Улога Републичке стручне комисије је маргинализована и потиснута у корист владиног Кризног штаба, иако закон јасно прописује да је управо она надлежна за управљање пандемијом. То је значило маргинализовање гласа струке. Грађани су остављени на цедилу још пре почетка пандемије, нисмо је дочекали припремљени и настао је организациони хаос, систем је био у колапсу. Само захваљујући изванредним напорима здравствених радника није дошло до потпуног хаоса,“ истакао је епидемиолог Зоран Радовановић.

Комуникација о самом току пандемије није била на задовољавајућем нивоу – слале су се двоструке поруке – од ширења панике до проглашавања победе над пандемијом, што је доприносило оправдавању даљег заробљавања државе. То је изазвало конфузију код грађана коју су обележили страх, стрепња и општа несигурност, па чак и неверицу да вирус и пандемија уопште постоје.

„Иако је тај проценат значајно нижи него у претходним истраживањима, чак петина грађана Србије и даље не верује у постојање пандемије. Један од разлога за то јесу и контрадикторни наративи који су пратили борбу са пандемијом“, истакао је виши истраживач БЦБП Срђан Херцигоња.

Анализа наратива о пандемији коју је БЦБП представио током округлог стола показала је да је у Србији постојао наратив о рату на почетку пандемије, који је заменила тишина и ћутање од друге половине 2021. године. Истакнуто је да је управо наратив о рату омогућио председнику Републике или председници Владе да доносе и саопштавају најбитније одлуке у вези са овим „ратом“, док су се стручњаци и експерти поставили на маргине у процесу одлучивања.