Мере активне политике запошљавања из угла жена 45+

Питање родне равноправности је веома заступљено у стручној јавности. Наша држава је потписница низа међународних и регионалних конвенција и уговора која се боре против дискриминације жена у готово свим областима живота. Почевши од Устава, преко Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације и најновије Националне стратегије за родну равноправност за период 2021-2023, национални оквир у потпуности промовише родну равноравност.

Уколико се погледају последњи подаци у оквиру Индекса родне равноправности, домен рада је област која континуирано прати напредак од 2014. године до данас с обзиром на то да је вредност индекса порасла са 67.3 на садашњих 69.4 поена. Поред домена моћи, где спада политичка партиципација и учешће у економским управљачким структурама, рад је домен који бележи највећи напредак. Највећи део побољшања у оквиру ове области долази од веће партиципације жена на тржишту рада с протоком времена. Ипак, паралелно са повећањем партиципације жена долази до раста родног јаза у запослености у корист мушкараца.

Други под-домен, област секторске сегрегације (већи број жена у односу на мушкарце који су запослене у секторима образовања, здравства и социјалне заштите) и квалитета рада, оцењује се као скоро стагнантан имајући у виду благ раст вредности индекса од 0.3 поена. Упркос томе што је домен рада област која бележи континуиран напредак, према налазима из истраживања о Индексу родне равноправности, следећи овај темпо напретка, било би потребно 58 година да се достигне пуна родна равноправност.

Публикација даје преглед најновијих налаза о факторима који утичу на запошљивост жена, представља активне мере тржишта рада са прегледом статистике о учешћу жена у овим мерама. 

ПРЕУЗМИ ПУБЛИКАЦИЈУ

Публикација је израђена у оквиру пројекта „Дијалог промена“, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније. Припремила: Јелена Жарковић