Ресурси
Ефикасност програма психосоцијалне подршке
Истраживање, које је спровео ПИН, показало је да у локалним заједницама постоји највећа потреба за услугама менталног здравља и психосоцијалне подршке усмерених на младе, особе у психолокој кризи, као и на старије особе. Иницијалне процене менталног здравља у три циљне групе показују да су ове приоритетне групе у великој мери психички угрожене. Учесталости депресије и анксиозности, као и осталих психолошких карактеристика указују на велику акутну потребу за додатном психолошком и психосоцијалном подршком.
Како би договорили на приоритетне потребе на локалу, психолози ПИН-а су конципирали три програма: Програм психосоцијалне подршке, Програм психосоцијалне подршке за особе у кризи и Програм психосоцијалне подршке за старије особе. Програми су били осмишљени по моделу менталног здравља у заједници - потпуно су бесплатни, лако приступачни, без било каквих административних процедура које би претходиле прикључивању.
Како би се осигурао квалитет услуга које се нуде, било је потребно и научним путем тестирати да ли програми психосоцијалне подршке за младе, особе у кризи и старије особе доприносе унапређењу менталног здравља циљаних популација. Са тим циљем, спроведена су три истраживања ефективности програма, која су коришћењем научно признатих метода показала да сва три програма психосоцијалне подршке утичу на унапређење менталног здравља, односно смањују израженост психолошких тешкоћа и повећавају позитивне психолошке капацитете циљних група.
Програми психосоцијалне подршке могу се сматрати научно заснованим програмима подршке, док су потребна даља истраживања која би пружила увид у оптималну динамику учешћа и трајање програма који би довели до дугорочно одрживих позитивних промена у менталном здрављу. Ови резултати указују на значај који би овакви програми могли имати за становништво у Србији, и потребу за њиховим финансирањем од стране локалних самоуправа, чиме би могла да буде обезбеђена континуирана доступност и дугорочна одрживост програма психосоцијалне подршке.
Истраживање је спроводено у оквиру пројекта „Дијалог промена“, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније. Истраживање спровели Јана Димоски, Матија Гвозден, Милица Манојловић, Ирена Стојадиновић, Маша Вукчевић Марковић
