Отвореним подацима до иновативних услуга: Случај Панчево

Свакога дана затрпани смо превеликим бројем информација, загушени смо подацима. Са једне стране, они могу представљати бреме савременог живота, али са друге стране, у структурисаним подацима леже велике вредности и могућности модерног пословања.

Подаци пружају свакакве увиде, а увиди воде до различитих креативних пословних модела и иновативних услуга. То Гугл и Фејсбук и друге друштвене мреже врло добро знају.

Желећи да припомогне бољем функционисању локалне средине и јавних сервиса, Центар за едукацију и транспарентност (ЦЕТРА) наставио је са реализацијом пројекта „Развој локалне Стратегије отворених података града Панчева – дијалогом ка бољим локалним јавним политикама”, који је настао у сарадњи са Београдском отвореном школом, Републичким секретаријатом за јавне политике и Шведском агенцијом за међународни развој и сарадњу (СИДА).

Радна група одржала је у другој половини јануара у панчевачком „Синхро хабу” други састанак и резимирала досадашње активности, које су пре свега подразумевале интензиван рад на обликовању Стратегије отворених података. Тај документ бави се принципом и коришћењем отворених података и, како је рекао Предраг Мијалковић, оснивач и председник УО Цетре, прелазни је степеник на основу ког ће шира јавност разумети саму тему.

Отворени подаци – деклараторна обавеза

Сви чланови Радне групе немају дилеме о томе како документ у крајњој форми треба да изгледа, те су овом приликом адвокати дали своје сугестије и образложили одређене примедбе. Јасно је да циљ ове Стратегије није оснивање локалног портала отворених података, јер таква централизована база на државном нивоу постоји и тај портал припада Влади и његов рад регулисан је посебним правилником. Суштина је да панчевачки документ предвиди укључивање свих органа, организација и носилаца јавних овлашћења, јавна предузећа и других институција, те да им се њоме упути апел – деклараторна обавеза – да отворе своје податке и омогуће их доступним јавности преко интернета.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја јасно одређује које информације смеју да се деле, а предузећима се оставља слобода да сами одлуче које податке желе да учине видљивим и доступним широј јавности. У овом тренутку, неопходно је само да имају одлуку на основу које то могу да ураде.

Регистар ОЦД-а као прототип

Стратегија отворених података унела би ефикасност у рад јавних служби, јер би се њоме смањило константно писање и слање извештаја одређеним органима и секретаријатима у градској управи. Циљ је да се сви подаци поставе у један ентитет, један регистар – неке информације биле би само за интерну комуникацију између градске управе и организација, док би остатак био отворен за јавност. Такав регистар/сервер (или више њих) омогућио би свима коришћење података без константних тражења дозвола, али и анализу и укрштање података, што је веома важно.

Како су чланови Радне групе констатовали, Панчево би било пионир у овом подухвату, јер ниједан град нема локалну стратегију која би се тицала стандарда и процедура у вези са објављивањем јавних података. Много шта што технологија пре није дозвољавала, сада омогућава, а о уређењу овог система треба размишљати у смеру како је интернет организован – према принципу независних тачака и алтернативних рута.

Конструктивна идеја која је произашла са јануарског састанка јесте да се уради прототип регистра отворених података. Он би обухватио организације цивилног друштва са којима је „Синхро хаб” до сада сарађивао. План је да удружења емитују основне податке, резултате одређених истраживања и едукација како би се приликом претраживања лако долазило до тражених информација за истраживачке пројекте (новинарске, академске…).

Уз помоћ прототипа регистра отворених података и након завршеног нацрта Стратегије отворених података Града Панчева, што би требало да буде готово до краја фебруара, биће лако ширити дијалог о томе, генерисати идеје и развијати их, јер оне допуњавањем могу добити потпуно другачији облик.

Ефикасност и транспарентност

Отворени подаци спадају у јавно добро. То су подаци читљиви у електронском формату и доступни за поновну употребу, другачију од њихове првобитне намене. Они се могу укрштати са другим подацима, прилагођавати, умножавати, дистрибуирати и интегрисати у пословне пројекте и пружити могућност за свеобухватна истраживања.

И физичка и правна лица могу користити отворене податке у различите сврхе – ради стварања нових вредности, иновативних услуга, оснивања нових компанија… Могу настати нове мобилне и веб апликације, мапе, пословни модели, али могу бити и део истраживачких пројеката. Свакако је реч о неисцрпном ресурсу који омогућава бројне кориснике, и у погледу јавних институција, привреде, али и у погледу добробити академске заједнице, цивилног друштва и медија.

За свако савремено друштво постојање отворених података је важно јер даје увид грађанству у рад свих јавних управа и служби. Њихов рад је ефикаснији и економичнији, смањује се могућност корупције, а грађани и грађанке добијају квалитетније услуге.

Како то функционише у пракси?

Од скупова података као што су регистри лекова, извештаји о зараженима ковидом, вакцинацији, подацима о јавном саобраћају и саобраћајним несрећама, ценама карата, списку линија превоза, катастру дивљих депонија могу настати различити научни и новинарски истраживачки текстови, базе за претрагу лекова, могу се мапирати сигурни путеви… Такође, могу настати (као што и јесу) апликације које се баве мониторингом полена, загађењем ваздуха и слично.

Исто тако, сви ови подаци омогућавају упоређивање различитих података међу градовима на основу различитих критеријума. Зато је важно да се подаци непрестано ажурирају и да се ради на побољшању њиховог квалитета, што се може само кроз имплементацију отворених података.

Цетрин пројекат „Развој локалне Стратегије отворених података града Панчева – дијалогом ка бољим локалним јавним политикама” део је пројекта „Дијалог промена” којим координише Београдска отворена школа, уз финансијску подршку Европске уније.

Извор: Pančevo.city