Ментално здравље младих - Шта су највећи изазови са којима се суочавају?

Представљање истраживања: Анализа заступљености проблема менталног здравља младих у Новом Саду уз укључивање родне перспективе

 Име и презиме ауторке: Славица Ранисављев Ковачев

Место реализације: Нови Сад

Током и након пандемије вируса короне скренута је пажња на значај менталног здравља, као и на велик број изазова са којим се млади данас суочавају, те угрожености менталног здравља код те популације. Можемо рећи да се отвореније говори о изазовима свакодневног функционисања у савременом друштву, притисцима који млади осећају, али и трагању за подршком и помоћи. Ипак, делује да недостаје системски приступ посебно у превентивним механизмима, разумевању првих симптома угроженог менталног здравља и прилагођености подршке за појединачне рањиве групе.

Светска здравствена организација (СЗО) је ментално здравље дефинисала као „стање благостања у коме особа реализује сопствене капацитете, одговара на изазове свакодневног живота, ради продуктивно и испуњено, и способна је да доприноси себи и својој заједници“. Ментално здравље стога представља неодвојиви део здравља и подразумева функционисања особе са својим осећањима, мислима, али и светом који је окружује и који се неизоставно мења. Ментално здравље појединца представља основ за функционисање на приватном, професионалном и социјалном плану.

Начин на који се испољавају проблеми менталног здравља могу зависити од бројних фактора, попут биолошких предиспозиција, психолошких карактеристика и искуства, али и културолошких образаца у заједници. Приметно је да су неким проблемима менталног здравља склонији мушкарци у односу на жене, старији у односу на млађе, одређене професије или средине. Тако су ранија истраживања показала се да је код млађих жена израженија анксиозност и депресивност, док су млађи мушкарци склонији суицидној идеацији и смрти услед суицида.

Циљ и метод

Истраживање је имало за циљ боље разумевање изазова са којим се млади суочавају када је у питању ментално здравље, али и начинима на који трагају за подршком. У оквиру тога испитано је и на који начин се фактори ризика и заштите менталног здравља одражавају у односу на родне улоге. Поред испитивања присутности проблема менталног здравља код младих, идентификовани су и капацитети удружења који се на локалном нивоу баве менталним здрављем. Истраживање се реализовало на подручју Новог Сада током 2022. године.

За потребе истраживања конципирана су два упитника којим је обухваћено 200 младих из Новог Сада на тему менталног здравља и 10 организација цивилног друштва на тему ресурса за рад на пружању подршке у области менталног здравља.

Резултати и препоруке

Резултати истраживања указују да је код младих најприсутнији осећај узнемирености и напетости, затим слаба мотивација и осећај безвољности. Када се погледа разлика између девојака и младића, приметно је да су девојке чешће наводиле да се боре са отежаним дисањем и лошом концентрацијом. Пандемија вируса корона је интензивирала симптоме и смањила видове подршке младима.

Уочене су разлике између две групе када је у питању начин на који се информишу о менталном здрављу и стручњацима којима се обраћају за помоћ. Налази истраживања показују да су девојке склоније да подршку потраже у приватној пракси, пре свега од стране психотерапеута, док ће је младићи чешће потражити у државним установама. Такође, девојке се информишу на великом броју канала и иновативних видова информисања, пре свега стручних лица, док су младићи склонији да информације добијају из свог круга блиских људи и стручне литературе. У просеку су девојке и информисаније о менталном здрављу, пре свега о изазовима менталног здравља, местима на којима се може потражити помоћ, али и видовима подршке.

Испитивало се и у којој мери, поред подршке стручњака, млади имају подршку блиских особа, пријатеља, породице, који је њихов број и у каквом су односу. Скоро половина испитаних је навела да има једну до две особе којој би се могао обратити, док је 41.5% младих навело да око себе има три до пет особа. Готово 15% је ипак навело да не разговара ни са ким о својим проблемима менталног здравља. Међу њима је више младића.

У оквиру истраживања прегледана су и документа на националном и локалном нивоу која се баве менталним здрављем. У јавним политикама локалног и националног нивоа очување менталног здравља се третира као вредност од значаја за опште здравље, равноправност, социјалну политику и безбедност. На републичком нивоу програм за заштиту менталног здравља уз акциони план настоји да усмери одговор друштва. Ипак слични документи на локалном нивоу не постоје и изостаје већа повезаност сектора имајући у виду ширину и значај менталног здравља за различите аспекте функционисања појединца.

Испитивањем је утврђено да на локалном нивоу, у Новом Саду раде удружења и неформалне мреже које се баве менталним здрављем, пре свега превентивним активностима, али и пружањем директних услуга психолошког и вршњачког саветовања. Њихови корисници су у већој мери девојке, јер се оне чешће јављају за подршку, или је рад удружења директно усмерена на рад са девојкама (нпр, удружења за подршку женама жртвама насиља). Удружења грађана у области менталног здравља најчешће раде на стручној и волонтерској подршци и имају потребу за увећањем капацитета, пре свега људских и финансијских ресурса. Потреба за услугама за заштиту менталног здравља је велика и превазилази могућности које тренутно пружају државни и цивилни сектор.

Иако у Новом Саду постоји развијен приватни сектор који се бави менталним здрављем, ова подршка је финансијски недоступна великом броју грађана и грађанки, посебно младима.

Важно је навести да је упитник попунио мањи број младића (25%), у односу на број жена (75%). Такође, стиче се утисак да су упитник попунили мушкарци који су у већој мери имали искуство лечења код психијатра и у оквиру државних институција. Девојке из опште популације су биле склоније да попуњавају упитник, у односу на младиће. Налази могу указивати на различито виђење менталног здравља.

Питање које остаје отворено се тиче узрока и последица. Односно да ли се услед повећање аутостигме мушкарци ређе обраћају за помоћ психотерапеутима и другим стручњацима, ширем аспекту информација, те је услед тога мање видљива њихова угроженост менталног здравља, а самим тим и могућност да се благовремено помогне. Већа стопа суицида и суицидних мисли може указивати на то да угроженост менталног здравља није идентификована и/или третирана адекватно.

Са друге стране могуће да се проблеми менталног здравља жена и мушкараца испољавају на различите начине. Ово указује да је потребно радити на додатној едукацији која се тиче разбијања предрасуда и превенције суицида код мушкараца међу члановима породице, пријатељима и местима где се ова група окупља. Код девојака је степен стигме мањи, али су симптоми израженији, те је потребно учинити услугу доступнијом широј групи.

Повећати информисаност, смањити аутостигму

Налази истраживања показују колико је ментално здравље комплексна тема, условљена различитим личним, али и друштвеним, а и много ширим културолошким факторима, односно обрасцима понашања. И младићи и девојке се суочавају са факторима који угрожавају ментално здравље, али то могу испољавати на различит начин, а посебно се разликује начин трагања за информацијама и подршком. Стога је потребно повећати број услуга, програма, али и информисаности о менталном здрављу.

Девојкама је потребно дати додане информације које се тичу суочавања са одређеним симптомима, кризним ситуацијама, механизмима превазилажења стресних ситуација. Информације усмерене ка младићима би требало да утичу на повећање свести о менталном здрављу и смањењу аутостигме. За све који раде са младима важно је напоменути да су пријатељи, односно вршњачка подршка изузетно значајни и за младиће и девојке, а затим и чланови породице, партнери. Стога је важно информисати и едуковати шире групе младих како би на адекватан начин могли да препознају када да реагују у случају да им се пријатељ/ица налазе у проблем.

Цело истраживање можете преузети ОВДЕ

Ово истраживање је настало у оквиру Програма подршке истраживачима „Дијалог промена” који спроводи Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти”. Пројекат је подржан од стране Делегације Европске уније у Србији. 

За садржину истраживања искључиво је одговорна ауторка Славица Ранисављев Ковачев и садржина нужно не одражава ставове Београдске отворене школе нити Европске уније.